Иоанн V Палеолог отправился в Рим и молил папу о поддержке. Он признал все католические догматы. Никто из западных королей, несмотря на призывы папы, не помог Иоанну.
Корейский король Конмин официально отказался считать себя вассалом великого хана.
Центр государства племени мон в Южной Бирме переносится в Пегу. Образование государства Пегу.
Китайским императором Чжу Юаньчжан организовано производство по выпуску фарфоровых сосудов для содержания в домашних условиях серебряного карася.
Пожалуйста, помогите улучшить эту статью.(18 декабря 2011)
Пожалуйста, после исправления проблемы удалите соответствующий шаблон. Узнать, как это сделать, можно на справочной странице.
↑Бабић, Борис Ж. Анатема или савез - однос Византиског царства према Српској цркви у свјетлости једног извора из 1367. године // Осам вијекова светосавља у Херцеговини: Зборник радова. — Гацко : Просвјета, 2020. — P. 126—139.
↑Чистозвонов. А. Н. Реформационное движение и классовая борьба в Нидерландах в первой пол. XVI века. — Москва, 1964.
↑Raimondo Carta Raspi, Storia della Sardegna, Milano, Mursia, 1981.
↑Donald J. Kagay, «The Defense of the Crown of Aragon during the War of the Two Pedros (1356—1366)», The Journal of Military History, Volume 71, Number 1, January 2007
↑Альтамира-и-Кревеа Р. История Испании / Сокр. пер. с исп. Е. А. Вадковской и О. М. Гармсен. Под ред. С. Д. Сказкина и Я. М. Света. — М.: Издательство иностранной литературы, 1951. — Т. 1. — 520 с.
↑Д.и.н. М.Г. Сафаргалиев. Распад Золотой Орды. Мин. Выс. и средн. спец. образ РСФСР. Учёные записки. Вып. XI. Ред. И.Д. Воронин и И.И. Лягущенко. Морд. книж изд. Саранск. 1960 г. 279 стр. Выборка дат.
↑Wintle, Justin. The Rough Guide History of Spain. — Penguin Group, 2003. — 400 p.
↑Edmund Kosiarz: Wojny na Bałtyku X–XIX wieku. Gdańsk: Wydawnictwo Morskie, 1978.
↑Schäfer, Heinrich (1836). Geschichte von Portugal. Band 1. (en alemán).
↑Басовская Н. И. Столетняя война: леопард против лилии. — М.: ООО «АСТ», Астрель, 2003. — 428 с. — (Историческая библиотека). — ISBN 5-17-012657-3.
↑Torremocha Silva, Antonio. Al-Binya, La Ciudad Palatina Meriní de Algeciras. — Algeciras: Fundación municipal de cultura Jose Luis Cano, 1999. — ISBN 978-84-89227-20-0.
↑Гудавичюс Э. История Литвы. Т.1. с древнейших времен до 1569 года.
↑Донской Д. В. Рюриковичи. Исторический словарь. — М.: «Русская панорама», 2008. — 788 с. — С. 151—155. — ISBN 978-5-93165-188-0.